Tokom života, imao sam mnogo sreće da ostvarim većinu svojih želja, a jedna od njih je i da upoznam svoju domovinu, Srbiju. Upoznao sam i nekadašnju Jugoslaviju, dok je cela bila moja domovina. Ali najvažnije od svega je poznavanje Srbije. Radeći, mnogo sam putovao i rezultat je: bio sam u većini sela i zaselaka po Srbiji, tamo gde vreme stoji, gde su mir, tišina, potoci, planinski venci, ravnice i livade. Dakle, daleko od gradova i centara industrije.

 

Danas, u svojim pedesetim, opet se vraćam putovanjima kroz Srbiju. Neka mesta su ista kao kad sam u mladosti putovao tuda, neka su sasvim izmenjena, gotovo neprepoznatljiva. To je doneo tok vremena i sve ono što nas je u međuvremenu zadesilo. No, batalimo politiku jer ovde njoj nema mesta. Ovde ćemo pisati o putovanjima, mestima i toponimima. I ništa više. Sve ostalo ćemo prepustiti nekom drugom, na nekom drugom mestu.

 

Davno, na početku Prvog svetskog rata, vojvoda Radomir Putnik je pred Kolubarsku bitku svojim oficirima rekao da samo onaj, ko poznaje svako selo, svaki potok, svaku nepregazu i šumarak, može uspešno braniti svoju zemlju. I, verujte, bio je u pravu. Danas je nemamo od čega braniti, hvala bogu. Možda od nas samih i naših navika ali to je neka druga tema. Danas je važno upoznati i poznavati svoju zemlju. Razloga ima sijaset i nemam nameru da ih nabrajam. Koji razlog može biti veći od lepota Srbije? Pristupačnost lepotama ne sme biti razlog da se te lepote i bogatstva ne vide i ne posete. E, to je suština svega što će uslediti na ovom blogu.