Tokom života, imao sam mnogo sreće da ostvarim većinu svojih želja, a jedna od njih je i da upoznam svoju domovinu, Srbiju. Upoznao sam i nekadašnju Jugoslaviju, dok je cela bila moja domovina. Ali najvažnije od svega je poznavanje Srbije. Radeći, mnogo sam putovao i rezultat je: bio sam u većini sela i zaselaka po Srbiji, tamo gde vreme stoji, gde su mir, tišina, potoci, planinski venci, ravnice i livade. Dakle, daleko od gradova i centara industrije.

 

Danas, u svojim pedesetim, opet se vraćam putovanjima kroz Srbiju. Neka mesta su ista kao kad sam u mladosti putovao tuda, neka su sasvim izmenjena, gotovo neprepoznatljiva. To je doneo tok vremena i sve ono što nas je u međuvremenu zadesilo. No, batalimo politiku jer ovde njoj nema mesta. Ovde ćemo pisati o putovanjima, mestima i toponimima. I ništa više. Sve ostalo ćemo prepustiti nekom drugom, na nekom drugom mestu.

 

Davno, na početku Prvog svetskog rata, vojvoda Radomir Putnik je pred Kolubarsku bitku svojim oficirima rekao da samo onaj, ko poznaje svako selo, svaki potok, svaku nepregazu i šumarak, može uspešno braniti svoju zemlju. I, verujte, bio je u pravu. Danas je nemamo od čega braniti, hvala bogu. Možda od nas samih i naših navika ali to je neka druga tema. Danas je važno upoznati i poznavati svoju zemlju. Razloga ima sijaset i nemam nameru da ih nabrajam. Ali jedan od prvih je, Srbija je prelepa zemlja. Bogata je svim i svačim mada je to bogatstvo često skriveno od pogleda ili se nalazi na teže pristupačnim mestima. To, naravno, ne sme biti razlog da se te lepote i bogatstva ne vide i ne posete. E, to je suština svega što će uslediti na ovom blogu.

 

Odavno je putovanje postalo lako i jeftino. Uplatite aranžman, sednete u avion i za par sati, eto vas na drugom kontinentu. Ništa lakše. To isto i sam radim po par puta godišnje. Odande donesete gomilu utisaka i slika, video snimaka, suvenira i mesecima pričate o tome sa prijateljima. I to je sasvim ok. Zato ste i otišli tamo, da se napunite utiscima i uspomenama. Divite se drugim zemljama, prirodi, narodima, ili se ne divite... po izboru. A da li ste ikada popili vode sa izvora negde na Staroj planini? Ne vređam one koji jesu, samo pitam većinu koja nije. A znate sigurno koje ribice plivaju pored plaže hotela u Hurgadi. Bar znaju oni koji su tamo bili. Koliko puta ste gledali na televiziji putopise iz dalekih krajeva? A da li ste nekad obišli Veliki buk kod Strmostena? A to je na samo dva sata vrlo lagane vožnje od centra Beograda.

 

Bez želje i namere da vređam bilo koju zemlju, kraj, oblast na kugli ovozemaljskoj, pitam da li poznajete svoju Srbiju? Nema ružne zemlje, kraja, kontinenta... sva priroda je prelepa. Svaka planina je lepa. Pustinja, bilo peščana, kamena, ledena, ima svoje čari i lepote i svaki dan je drugačija. Kao i šume, potoci, livade. A isto tako je lepa i ova, naša Srbija. Pa red bi bio da je upoznamo. Na kraju, diveći se lepotama svoje zemlje, više i bolje ćemo uživati u nekim drugim krajevima planete.

 

Na samo sto do dvesta kilometara od Beograda (uzimam Beograd kao primer jer živim u njemu pa odatle krećem i tu se vraćam sa putovanja) ima toliko mesta koja ne smemo zaobići, da nam je potrebno par godina da ih sve obiđemo. Osuđeni da u znoju lica svog zarađujemo za život, ostali su nam vikendi i po neki dan godišnjeg odmora za avanture upoznavanja Srbije. Jeste to malo ali je i dovoljno ako se dobro isplanira izlet tokom vikenda. Tu veštinu smo uvežbali tokom nekoliko poslednjih godina od kada se Sveta i ja bavimo izletovanjem. Izraz izletovanje je gramatički... hmmmmm... sumnjiv, ali dozvolite nam tu slobodu.

 

Suština je prosta. Želja da se vidi nešto, obiđe neki kraj, mesto, proboravi na mestu koje je potpuno različito od svakodnevnog okruženja. Što kaže moj otac, da promenimo vizuru. Znam da će mnogi odmah reći kako je ovakav način za provesti vikend rezervisan samo za one koji imaju vremena, novca, mogućnosti... bla bla bla... i u pravu su. Onoga ko neće, ne možeš naterati ni puškom. Onaj ko reši da nema vremena, sigurno ga neće imati. Isto je i sa novcem, mogućnostima... Naš narod kaže "nema džabe ni kod babe". Istina, za sve treba vremana i para ali ajmo realno - ne košta ovo sto dukata i ne traje mesec dana. Par hiljada dinara i dva dana. Sipajte hiljadu dinara goriva, otidite na Kosmaj, usput popijte kafu i ručajte negde i na to ćete dati još dve hiljade u vr' glave. A vratićete se oporavljeni. Pa treba li još da se bavim matematikom? Pošto su vaši nervi, snaga, volja... sve ono što trošite na poslu? A ovako to obnovite očas posla.

 

Nažalost, ni Sveta ni ja nemamo na terasi saksije u kojima rastu pare pa uberemo koliko nam treba. Krajcnemo ovde, otmemo onde, odreknemo se sad nečega (u najboljim smo godinama, zaradićemo čas posla pa će toga biti kasnije), snađemo se... i retko koji vikend nismo išli na izlet. Može i piknik, kako je to zvala moja baka. I svaki put na drugo mesto. Jedan dan, dva dana, nema veze. Idemo da "punimo baterije". Ajte i vi sa nama, ili idite za svoj groš. Od volje vam. Ali idite na izlete i upoznajte Srbiju. Povedite i decu ako ih imate. Njima će to, naravno, biti smor, cimanje, bzvze, bljak... ali će im ostati u pamćenju. Ko zna kad će im to zatrebati. A vama će prijati, sigurno. Idite na izlet i izblejite u nekom šumarku par sati, da vidite kako je to dobra stvar.