Prilično je jeftino. I tu bi mogli da se zaustavimo. Osim što nije red da se to tako radi, je'l te. Dakle, cena. Sedam zarez dva miliona dolara? Ne. Za te pare ste mogli svojevremeno da pazarite Aljasku od ruskog cara. Prilično jeftino jer to izađe na oko dva centa po jutru zemlje. Ajmo dalje. Ne košta ni sto dukata. Ni džak para. Mnogo, mnogo manje.

 
Sami najbolje znate koliko troši vaš auto ili motor na sto kilometara. Toliko vam je potrebno za prevoz ako idete u sopstvenoj režiji i idete bez društva. Ako taj trošak podelite sa prijateljima, eto veselja. Ne košta ni pun iznos za gorivo. Dakle, razmislite. Imate simpatične prijatelje sa kojima provodite neko vreme u životu. Pa povedite ih na izlet i podelite troškove. Sasvim civilizovano rešenje. Ovo naravno važi za automobile. Motocikli imaju drugu matematiku i tu se trošak goriva ne računa. Osmeh od uva do uva kad siđete sa motocikla se ne može meriti parama. Ko je to probao, zna o čemu pričam. Ko nije, neće nikad razumeti i džabe sva priča.
 
Ajmo dalje. Klopa usput. Ako niste preterano gizdavi, a kulinarstvo vam nije strani pojam, možete sve ili deo toga pripremiti kod kuće pred polazak i poneti sa sobom. Neki će reći da je to paradajz turizam ali ipak greše. Ništa slađe nego sesti na livadu i otvoriti korpu sa sendvičima, pitama od sira ili zelja, pečenim piletom... šta ko voli. A to dođe jeftinije nego jesti u kafani. Isto važi i za ono što ćete piti. Kupite to u radnji i doći će vas jeftinije nego u kafani. Jedino "cimanje" je poneti to i vratiti ambalažu. A ne mora ni to. Folija je čudo, verujte. A tek jedenje usput sa haube! Aj iskreno, kad ste to radili? A super je. Probajte i videćete.
 
Ko ne voli da se bakće po kuhinji, uvek ima na raspolaganju kafanu. Ali i tu postoji "caka". Ne morate jesti u najskupljoj kafani na koju naletite. Procunjajte i sigurno ćete naći lokalnu kafanicu u kojoj lokalci klopaju za pristojne pare. Jeste da takva mesta nemaju klimu, pribor za jelo norveškog dizajna, pravougaone tanjire... ali bar ne služe jedan medaljon sa prelivom od brusnica i petrnaest kapi maslinovog ulja na kvadratnom metru tanjira, pa sve posuto izmrvljenim suvim peršunovim listom. Mislim, jeste to fensi ali brate...
 
Lokalne kafanice obično imaju prostačka jela i roštilj. To je takođe prostačka klopa. Brutalno ubijena životinja, isečena na šnicle ili samlevena, pa zatim bačena na žar od drvenog uglja iliti ćumura. Fuj! Msm, stvarno... Izletovanje je poprilično "torna il rustico" ili po naški rečeno, povratak prirodi (selu). Zato je najbolja klopa na izletu ona jednostavna i ukusna. Fenseraj ostavite za kod kuće. Mada mene ne mrzi da spakujem flašu vina i čaše stolovače. Ume to da bude zanimljivo kad se posluži ispod drveta na sred livade.
 
Prenoćište, ako se odlučite za više dana na izletu, takođe ne mora mnogo da košta. Opet, sve zavisi kakve su vam navike i koliki su vam standardi. Ako ste navikli na hotele sa plavom trakom i krunom, all inclusive i slične varijante, idite tamo ali nemojte se žaliti da ste nešto mnogo platili. Ako umete da spustite standarde onda će vas prenoćište koštati najviše 'iljadu i po. Dinara, naravno. Procunjajte kao i za kafane i naći ćete pristojan smeštaj za relativno malo para. Popričajte sa domaćinima, budite prijatni, veseli i lepo raspoloženi prema njima i izaći će vam u susret tako da obe strane budu zadovoljne. Siguran sam da kad jednom prelomite u sebi da ne spavate u Hajatu i ne očekujete Hajat (bez uvrede, Hajat mi je prvi pao na pamet. Ništa lično, čisto kao primer) vaš odmor će biti savršen i u drvenom vajatu sa kupatilcetom umesto Džakuzija.
 
A ko voli, može i u šator. Bez zezanja, šator je fenomenalna stvar ali zahteva dosta prateće opreme jer u suprotnom postaje mučenje. A kad jedared zaspite u vreći pod gotovo otvorenim nebom, pa niko vas neće odatle oterati. Samo treba probati.
 
I dođosmo skoro do kraja. Nisam rekao ni jednu konkretnu cenu jer je to nemoguće. Imamo različite ukuse, shvatanja, očekivanja. Ovo je prilično direktna primena "kol'ko para, tol'ko muzike" i na vama je da od malo para napravite što veću muziku odnosno da što više uživate u onome što sebi možete priuštiti. A znam da možete. Postavite sebi guber i toliko se prostrite ali uživajte i budite zadovoljni što niste proveli vikend uz TV, mikser, rernu, veš mašinu... sve to može da sačeka i ponedeljak. Mašina pere kad je uključite, a veš se suši sam. Ne morate ga gledati da bi bio brže suv. A i rezultate utakmica ćete pročitati u ponedeljak, odmorni i zadovoljni zbog proteklog vikenda. I sa malo para možete uživati i biti srećni. A usput ste upoznali neki deo Srbije gde niste bili. Ili ste posetili rođake na selu kod kojih ste poslednji put bili kao deca.