« »
„Čika Rale, a gde je ta Istra?“ „Šta bre?“ „Stalno pominjete Istru, a ja nemam pojma gde je to. Jel može do tamo motorom?“ „Može sine čime 'oćeš. Deder digni Google maps da ti pokažem“. Mlad čovek, svojih dvadeset pet godina, ne zna šta je i gde ...
Published: 01-07-2014 Hits: 400
Očas posla stigosmo od Despotovca do manastira Manasija. Pred konakom nas poslužiše slatkim i vodom, kao što je red i običaj. Odužili smo se prilogom za manastir i nastavili ka Pasuljanskim livadama. Sve vreme puta, devojke su fotografisale kad su ...
Published: 01-07-2014 Hits: 322
Heh, mlade generacije gotovo da nemaju pojma šta je zelena šljivciga. Izgleda da oni to ne jedu. Ili stvarno ne znaju da se i to jede, mada treba biti oprezan po pitanju količine. Kako god, zakinuti su za mnogo toga što donose zelene šljivcige. Na ...
Published: 01-07-2014 Hits: 373
„Šumski raj“. Žuta kuća, ne mož' biti žuća. Kao što kaže vranjanska komparacija, žuto zaebalo vek. Pomislih, da li možda kuća svetli žuto po mraku. Valjda ne svetli. Po danu je nepromašiva. Toj kafani ne treba ni ime ni putokaz. „Teraj ovim putem do ...
Published: 01-07-2014 Hits: 342
Umal ne dobismo batine u sred manastira. Šalim se, naravno.  Krenemo onako da se provozamo negde ka Dunavu. Aj kao da odemo u kafanu na Dunavu kod Krčedina. A možda i negde na drugom mestu. Lep dan, nema mnogo sunca ali nema ni kiše. Promenila ...
Published: 01-07-2014 Hits: 324

Stari, gotovo zaboravljeni izraz panadžur, znači vašar. Taj naziv se zadržao uglavnom u istočnoj i jugoistočnoj Srbiji i to samo u selima koja još uvek gaje tradicionalne običaje. Jedno od takvih sela je i Jalovik Izvor podno Babinog zuba na Staroj planini. Svakog petnaestog avgusta, na Veliku Gospojinu, u selu se okupljaju mnoga kulturno umetnička društva iz okoline, orkestri i umetnici i zanatlije svih profila. To je pravi, starinski seoski vašar ili, kako tu kažu, panadžur.

Od ranog jutra sviraju trubači, igraju se kola, peku „kravajčići“ ili lepinjice od belog brašna, kuva se belmuž, služi se kiselo mleko, sirevi, i svakojake druge đakonije iz jugoistočne Srbije. Teško možete proći pored tezgi i ne probati od svega po malo, što se na kraju sabere u dobar doručak i uvod u ručak. A kad ste već tu, prosto morate kupiti neko „grne“, šerpu (iako ih već imate nekoliko u kuhinji, ali ni na jednoj ne piše „pozdrav sa Stare planine“), maskirnu jaknu (iako već imate nekoliko jakni ali nemate baš ovakvu) i još gomilu kojekakvih sitnica, suvenira, teglu slatka od borovnica ili šumskih jagoda... Jednom rečju, kako otići na vašar i vratiti se praznih ruku? Ne ide, složićete se.

I dok na betonskoj bini gruvaju trubači, a na travi ispred deca igraju kolo, red je da sednete pod šatru i zamezite praseće ili jagnjeće pečenje, tek skinuto sa žara i sečeno čim se malo otkaplje. Parčići kao minjoni, prosto vas mame da ih grickate i glockate rebarca. A uz to, naravno, ide ’ladno pivo izvađeno iz bunara. Ako ne volite pivo, na raspolaganju imate žuti i crni sok – čitaj neku „kolu“ i gazirani sok od pomorandže. U skupljim šatrama imate i Koka Kolu.

I dok ste sve obišli, probali i oglockali rebarca, niste ni primetili da je već prošlo podne i vreme je ručku. Tada možete poručiti čorbu, najčešće jagnjeću, a bez pitanja kelner će vam doneti novu činiju salate. I tako, dok srčete čorbicu i umačete „kravajče“ stiže nova tura prasetine i jagnjetine. Pa kako odoleti da ne probate malo od „gice“ i malo od „jage“? A deca igraju već sedmo kolo koje možete čuti i videti samo na panadžuru o Velikoj Gospojini u Jalovik Izvoru podno Babinog zuba na Staroj planini.

Turistička organizacija grada Knjaževca se svojski trudi, i na tome im treba čestitati, da promovišu i održe ovakve vašare, praznike i okupljanja, jer je to direktni nastavak tradicije ovog kraja Srbije. Ako ni zbog čega drugog, onda na ovakav događaj treba doći jer je veseo, šaren, prostosrdačan i osetićete se bukvalno kao kod svoje kuće. Domaća, narodska atmosfera će vas razgaliti, opustiti, „napuniće vam baterije“ i u kasno posle podne ćete se uputiti ka svom konačištu puni slika, mirisa, zvukova davno zaboravljenog vremena. Zaboravićete na trku, stres, obaveze, brzu hranu iz pekare...

Bićete u mnogo većoj gužvi nego kod kuće, okruženi bukom sa betonske bine, ali na kraju ćete biti radosni što ste bili delić panadžura o Velikoj Gospojini. Sigurno ćete imati o čemu da pričate sa saputnicima dok u smiraj dana vraćate impresije sa vašara. Zrikavci će uveliko pevati svoju pesmu, poneko ulično svetlo će se probijati kroz gusto zelenilo pored puta, a vama će mirisati šuma i slatko od šumskih jagoda iz tegle koju ste kupili na vašaru, jer je besmisleno otići na spavanje bez malog, slatkog zalogaja, taman da vam zasladi snove pred sutrašnji izlet negde dublje u planinu, ka nekom vodopadu, livadi, ćuviku... Ili ćete se sutra razvlačiti do podne jer vas je opio čist i mirisan planinski vazduh. Ne brinite, čudan miris je zapravo kiseonik.

Add comment

Security code
Refresh