Kad nekad dođete na Staru planinu, pa kad dođete u selo Topli do, nećete imati bog zna šta da radite osim da obilazite bisere Stare planine. Mislim, ako ne živite na Staroj planini, i nemate šta drugo da radite osim da je obilazite. Verujem da većina baš zbog toga i dolazi ovamo. Dakle, selo Topli do, podno Babinog zuba prema Pirotu. To je ugrubo geografski položaj.

U pomenutom selu, u kome jedva da ima žive duše, počinje staza ka Piljskom vodopadu. Ta staza vodi i ka drugim lepotama Stare planine, ali sad se okrećemo vodopadu. Od sela imate dve mogućnosti da stignete do vodopada. Ako ste pravi planinar i imate višak snage, krenite peške uzbrdo. Ako ste u godinama i/ili ne želite da se preterano cimate, krenite kolima pa onda malo peške. Obrni, okreni, peške nam ne gine. To je Stara planina.

Kad asfaltnim putem iz Temske stignete do Toplog dola, prelazite preko mosta i tu je tabla "Topli do". Kad nastavite do centra sela i put zavije na levo pre mostića, pravo se pruža plainnski put uglavnom od crvenog blata. Leti i po suši, put je od crvene prašine. I crveno blato i crvena prašina su zaštitni znak Toplog dola i većeg dela Stare planine. To je početak staze ka Piljskom vodopadu. Duž puta, kako se penjete, imate table na svakom potrebnom mestu, kako ne bi zalutali. Imate i jednu raskrsnicu, prva na koju nailazite, od koje se na desno pruža put sa "lakat" krivnom. I tu imate table, razne, ali vi nastavite pravo svojim putem. Objasniću zašto.

Sledeća "raskrsnica" na koju nailazite je "ona prava". Put tu ide nizbrdo, a sa desne strane vam se čini da ima put. I samo vam se čini. Posle desetak metara ga nema, postoji samo vododerina. Tu se parkirajte, a ako idete peške, idite desno uz vododerinu. Ima i tabla, do duše drvena, crvena. Ne brinite. Odatle krećete prema šumi preko relativno široke vododerine duž koje su sa desne strane livada i stogovi sena. Na gotovo samom kraju vododerine je tabla, drvena i crvena, koja vas upućuje desno u šumu. I tu počinje prava stvar.

Staza je obeležena pa nema brige. Na nekoliko mesta je uzana i strma pa se hvatajte za drveće da bi nastavili dalje. Priroda je gotovo netaknuta, praiskonska. Prisustvo paprati nam jasno govori da smo u prašumi. Ugrubo, ako ima paprati, onda se takva šuma naziva prašuma. Ima to svoje objašnjenje u biologiji ali to sada nije bitno. Sve vreme se penjemo pored rečice koja nas vodi do vodopada. Tokom uspona, duže vremena nećete čuti vodopad iako je jedan od najviših i najvećih u Srbiji. A kad ga konačno budete čuli, znajte da se ste gotovo stigli ali ga još ne vidite. Posle stotinjak metara, videćete nešto što se čini kao vodopad.

To što ćete videti i jeste vodopad ali se ne vidi ceo pa se samo čini da je običan brzak. Nije. To je donji deo Piljskog vodopada. Kad ga ugledate sa leve strane, znaćete da ste stigli. Tu je mesto da se odahne i skine ranac. Leti je u šumi dosta vlažno i sigurno ćete biti gola voda. Šuma je gusta i nema sunca gotovo negde posle vododerine. Ali je zato uz vodopad hladno od vode i vetra koji on stvara. Rekosmo da je Piljski vodopad jedan od najvećih, a vi stojite pred običnim vodopadom od sesetak metara. Opet, to je samo njegov donji, manji deo. Ono, zašto smo došli, se nalazi iznad.

Krenite na desno od vodopada i pratite oznake. Staza će vas odvesti iznad donjeg dela pa ćete ići na levo da bi se spustili ka većem delu vodopada. A možete, uz maksimalni oprez, ići prečicom. Kad stanete pred donji deo vodopada, odmah uz njega sa desne strane je gotovo suva, skoro vertikalna vododerina od nekih desetak metara visine. E nemojte se tuda peti po stenama. Postoji lakši prilaz. Ja platio školu, ne morate i vi. Idite desno od vododerine uz stazu dok ne stignete do iznad nje. Kad ste stigli iznad, na levo ćete videti sasvim zgodnu stazicu preko nekoliko oborenih stabala. Na vododerini imate kao stepenice i tu pređite preko.

Sad vas čeka najteži deo puta. Par metara glatke i kose stene koju treba preći. Ni to nije neki specijalni problem ali treba biti oprezan. A kad to pređete, posle pet, šest metara vam se ukazuje proširenje i cela lepota gornjeg dela od šezdesetak metara Piljskog vodopada.  I onda vam zastane dah. Što od vlage i spreja, što od lepote. Ogroman vodopad se strmoglavljuje uz buku kakva mu i priliči. Ako se u međuvremenu ništa nije desilo, negde u gornjoj trećini ćete videti bor koji je pao tačno preko vodopada. Sa mesta na kome stojite, izgleda kao čačkalica. To je pravi pokazatelj veličine Piljskog vodopada.

Velika količina vode se u proleće obrušava poput pamučnog auto puta i potpuno je jasna njena silina. Huk je vrlo glasan, a sitne kapljice će vas držati podalje od samog vodopada. Ako mu priđete, već na dvadesetak metara od njega ćete biti mokri do gaća, pa ako to planirate, ponesite preobuku. A sve to nije ništa prema jedinstvenom prizoru koji vam se ukazuje.

Slobodno možete piti vodu. Dobra je i prilično hladna. Sigurno ćete poželeti da slikate početak donjeg dela vodopada jer ćete stajati na metar i po od njega. Budite oprezni! Nećete imati načina da se zadržite ako poletite na dole. Odolite iskušenju. Kad se islikate i nauživate ove lepote, vratite se istim putem natrag. Verovatno ćete sedeti i sedeti i sedeti... jer vas Piljski vodopad zarobi lepotom. Ipak pogledajte s vremena na vreme na sat. I biće vam žao što se rastajete od vodopada. Do gore vam treba manje od sat vremena. Na niže vam treba i manje. I okretaćete se sve dok ga ne izgubite iz vida.

Postoji i druga staza kojom mu prilazite sa gornje strane, i za to je bitna raskrsnica o kojoj sam pričao. Ona sa "lakat" krivinom. Meni, lično, ova staza deluje lepše i dinamičnije umesto puta kroz šumu i tek malo pešačenja do vodopada. Ali ako ste voljni, idite i tom drugom stazom. Nisam siguran da je tamo, gore, jasno obeleženo mesto gde se skreće sa puta u šumu ka vodopadu. Ipak tuda nisam prolazio tridesetak godina. Za ovu stazu znam da je tačna i takvu sam je ostavio prošle, 2014. godine. Pa, ako ste za avanturu, eto predloga za pravu ekspediciju u divljinu Stare planine. Nećete se pokajati.