« »
„Čika Rale, a gde je ta Istra?“ „Šta bre?“ „Stalno pominjete Istru, a ja nemam pojma gde je to. Jel može do tamo motorom?“ „Može sine čime 'oćeš. Deder digni Google maps da ti pokažem“. Mlad čovek, svojih dvadeset pet godina, ne zna šta je i gde ...
Published: 01-07-2014 Hits: 400
Očas posla stigosmo od Despotovca do manastira Manasija. Pred konakom nas poslužiše slatkim i vodom, kao što je red i običaj. Odužili smo se prilogom za manastir i nastavili ka Pasuljanskim livadama. Sve vreme puta, devojke su fotografisale kad su ...
Published: 01-07-2014 Hits: 322
Heh, mlade generacije gotovo da nemaju pojma šta je zelena šljivciga. Izgleda da oni to ne jedu. Ili stvarno ne znaju da se i to jede, mada treba biti oprezan po pitanju količine. Kako god, zakinuti su za mnogo toga što donose zelene šljivcige. Na ...
Published: 01-07-2014 Hits: 373
„Šumski raj“. Žuta kuća, ne mož' biti žuća. Kao što kaže vranjanska komparacija, žuto zaebalo vek. Pomislih, da li možda kuća svetli žuto po mraku. Valjda ne svetli. Po danu je nepromašiva. Toj kafani ne treba ni ime ni putokaz. „Teraj ovim putem do ...
Published: 01-07-2014 Hits: 342
Umal ne dobismo batine u sred manastira. Šalim se, naravno.  Krenemo onako da se provozamo negde ka Dunavu. Aj kao da odemo u kafanu na Dunavu kod Krčedina. A možda i negde na drugom mestu. Lep dan, nema mnogo sunca ali nema ni kiše. Promenila ...
Published: 01-07-2014 Hits: 323

Sutra nikad neće doći. Neće ni osvanuti. Sutra ne postoji. Celokupan život se završava danas i što ne uradimo danas, sutra nećemo moći jer... nema sutra!

Svakog trideset prvog decembra, sutra ne dolazi. Prvi januar nikad neće osvanuti i ostaćemo zarobljeni u najluđoj noći doveka. Ovaj fenomen se polako preselio sa trideset prvog decembra na trideseti decembar. Valjda zato što krupnim koracima jurimo ka boljem sutra, to kobno danas se pomerilo za dan unapred.

I evo, već danas, tridesetog decembra je počelo ludilo. Pretpostavljam da trideset prvi nikad neće osvanuti, pa tako ni prvi januar. Sve mora danas pa makar po cenu života. Usput, nikad mi nije bilo jasno zašto nikad niko nije sračunao cenu smrti. Izgleda da umiremo za dž. No, da se vrnem na loodilo i najluđu noć posle koje nema sutra. Danas, noćas, il' nikad.

Sve mora da se kupi danas, u količinama za sto godina jer sutra neće osvanuti. Zamislite da ostanemo gladni doveka u najluđoj noći posle koje nema sutra. Bruka. Zato treba kupiti sve. Za sva vremena. Da ne usfali, slučajno. Jes' da nemamo baš mnogo para, ali kupujemo kao da nam pare niču u saksiji pa uberemo koliko nam treba. A i koji će nam moj pare kad sutra neće osvanuti. Daj da kupimo sve i potrošimo sve što imamo. Jednom se živi, a sutra i tako neće doći tako da... udri!

Ako se slučajno ne parkiramo baš tu, pa makar zaustavili saobraćaj u svim okolnim ulicama, ništa nismo uradili. Jer, sutra neće osvanuti i baš zato moramo da stanemo baš tu. Gotovo je. Nema sutra. Ima smo najluđa noć i zato moramo da se parkiramo baš tu i nigde, nigde drugde na celom belom svetu. Zamislite da doveka ostanemo parkirani u najluđoj noći negde tamo, a ne baš ovde. A sutra neće doći. Pa stvarno, nema smisla. Stani tu, a ostali neka se snađu kako god hoće jer sutra ne dolazi.

A i taj red na kasi. Kao da sutra neće osvanuti. Svi navalili da kupuju baš danas i baš sad kad sam ja rešio/la da pazarim sve što mi je potrebno, a naročito ono što mi je potpuno nepotrebno, za konačnu noć posle koje nema sutra. Msm, stvarno nema smisla. Pa ljudi, MENI neće svanuti sutra i zato moram da se izguram pre svih na kasu jer ako danas ne kupim sve što mi ne treba, sutra neće osvanuti i nikad više do kraja vremena i vasione neću moći sebi da priuštim nešto nepotrebno.

Sad treba kupiti najviše goriva na svetu jer nas čeka noć posle koje nema sutra. Do sad smo sipali za hiljadu dinara, a sad ćemo sipati za tri 'iljade. Nek' ide život. A sutra i tako neće doći, pa se moramo snabdeti gorivom. To što većina velikih pumpi radi 24 sata 365 dana u godini, to nema veze. Sad kupi sve pa makar pobili sve oko sebe. Sutra neće osvanuti, alo ljudi! Nikad više nećemo videti sutra.

I vozićemo se do kuće kao da sutra neće nikad osvanuti. Samo se nama žuri jer sutra ne dolazi. Nema sutra, nema prekosutra. Danas traje do sutra uveče i tu je kraj. Vasiona postoji oko 13 milijardi godina i sutra se završava. Prestaje vreme i prestaje postojanje. Prostor se pretvara u beskonačnost i treba se opskrbiti za predstojeći period nepostojanja sutra.

I jedva čekamo da se prvog januara izljubimo. A sutra neće osvanuti. Loodilo, majke mi.

Add comment

Security code
Refresh