« »
„Čika Rale, a gde je ta Istra?“ „Šta bre?“ „Stalno pominjete Istru, a ja nemam pojma gde je to. Jel može do tamo motorom?“ „Može sine čime 'oćeš. Deder digni Google maps da ti pokažem“. Mlad čovek, svojih dvadeset pet godina, ne zna šta je i gde ...
Published: 01-07-2014 Hits: 400
Očas posla stigosmo od Despotovca do manastira Manasija. Pred konakom nas poslužiše slatkim i vodom, kao što je red i običaj. Odužili smo se prilogom za manastir i nastavili ka Pasuljanskim livadama. Sve vreme puta, devojke su fotografisale kad su ...
Published: 01-07-2014 Hits: 322
Heh, mlade generacije gotovo da nemaju pojma šta je zelena šljivciga. Izgleda da oni to ne jedu. Ili stvarno ne znaju da se i to jede, mada treba biti oprezan po pitanju količine. Kako god, zakinuti su za mnogo toga što donose zelene šljivcige. Na ...
Published: 01-07-2014 Hits: 373
„Šumski raj“. Žuta kuća, ne mož' biti žuća. Kao što kaže vranjanska komparacija, žuto zaebalo vek. Pomislih, da li možda kuća svetli žuto po mraku. Valjda ne svetli. Po danu je nepromašiva. Toj kafani ne treba ni ime ni putokaz. „Teraj ovim putem do ...
Published: 01-07-2014 Hits: 342
Umal ne dobismo batine u sred manastira. Šalim se, naravno.  Krenemo onako da se provozamo negde ka Dunavu. Aj kao da odemo u kafanu na Dunavu kod Krčedina. A možda i negde na drugom mestu. Lep dan, nema mnogo sunca ali nema ni kiše. Promenila ...
Published: 01-07-2014 Hits: 324

Gledam ja tako televiziju i razmatram od čega sve zapadnjaci prave emisije. I ukapiram da većinu prave "od ničega". Ajde kad naprave visokobudžetnu seriju pa tu ima stvarno svašta da se vidi. Odu na mesta na kojima je retko ko bio u istoriji. Pokažu stvari koje nigde drugde ne postoje i koje ne možete videti ukoliko ne napravite pravu ekspediciju. I za to im svaka čast.

 

Ali kad prave emisiju od najobičnijeg brega ili šumice ili jezerceta kakvih ima gotovo svuda, onda mi bude krivo što niko ne pravi emisije o Srbiji. Ne zato što u Srbiji ima šumica i jezerceta nego naprotiv, što ovde ima mesta da vam pamet stane, a zapad snima parkove i bare. I to nam prodaje kao bog zna kakvu netaknutu prirodu i čudo neviđeno. A nama na svakom koraku čuči zaista čudo neviđeno.

 

Jedno od takvih čuda su Rosomački lonci ili Rosomačko (Slavinjsko) ždrelo. Prvi put sam tamo bio pre nekih trideset godina. Tada je put bio... pa hajde da kažemo, bio je. Išli smo terencem, a selo Slavinja je bilo relativno naseljeno. Sâmi "lonci" ili kotlovi, kako ih ko naziva, nisu bili ubeleženi u karte niti je bilo putokaza. Jedan ljubazan čovek nam je objasnio kako se iz Slavinje stiže do tamo. Naravno, peške.

 

A danas... nije ništa bolje. Put je i dalje oličenje J.P. Srbija putevi (čitaj rupa na rupu) pa je i danas najbolje tuda ići terencem. Može i Jugom ili Golfom kecom, a može i boljim autom ali samo ako nije vaš i ako ne nameravate da ga i dalje vozite. Slavinja je danas manje naseljena nego pre trideset godina. To je posledica prosperiteta i boljeg sutra koje su najavili 1987. u dnevniku JRT (za mlađe čitaoce, Jugoslovenska Radio-Televizija).

 

Kako god, Rosomački lonci i danas izazivaju divljenje. Bez obzira na njihovu veličinu od samo stotinak metara, predstavljaju čudo prirode. Kad sam im prvi put prišao, osećao sam se kao istraživač sa početka dvadesetog veka ili ranije, u doba velikih otkrića. Od šume se ne vide sve dok "ne čuknete čelom o njih". A onda vam zastane dah. Pa kad povratite dah, kotlovi postanu simpatični jer su mali, a opet, tako moćni.

 

Isti osećaj sam imao i letos kad sam posetio lonce tokom avgusta. Danas postoje putokazi, staza je jasno vidljiva čak i kad zaraste u travu i šiprag. Ne možete je promašiti. A sve ostalo je isto kao i pre, u vreme moje prve posete Rosomačkim kotlovima. A siguran sam da je to bilo isto kao i pre četiri veka. Kao i pre deset vekova ili u doba Rimljana.

 

Razmišljam, koliko emisija bi napravila neka zapadna televizija? Verovatno nekoliko, što je nekoliko puta više od naših televizija. Šteta je što niko nema ni sluha ni volje da pravi emisije o takvim mestima po Srbiji. Navodno, to ne bi imalo publiku, pa tako ne bi bilo interesantno za reklame, pa tako ne bi bilo isplativo. A kako onda BBC ili neki Viasat ili neka Nacionalna geografija može to da snima? Mi to gledamo, a njima se isplati. Zašto ne bi bilo isplativo i nama? Teško mi je da poverujem u priču sa reklamama. Pre će biti da to nikoga ne zanima.

 

I tako, sedeći na ivici kanjona, uživam u lepoti Srbije. Sunce me greje, bubice zuje oko mene, šuška lišće na povetarcu. Ispod mene huči rečica i trudi se da još malo izdubi kotlove da bi bili malo veći i još lepši dok se neko sa zapada ne seti kako da to snimi i prikaže Srbima koliko im je lepa zemlja. U međuvremenu će Srbi gledati kako neko spava na Farmi i diviti se koliko je lepa neka druga, nama daleka zemlja, i verovatno tugovati što Srbija nije tako lepa. A lepota nam je pred nosom, smo je treba obići i diviti se.

Add comment

Security code
Refresh