« »
„Čika Rale, a gde je ta Istra?“ „Šta bre?“ „Stalno pominjete Istru, a ja nemam pojma gde je to. Jel može do tamo motorom?“ „Može sine čime 'oćeš. Deder digni Google maps da ti pokažem“. Mlad čovek, svojih dvadeset pet godina, ne zna šta je i gde ...
Published: 01-07-2014 Hits: 417
Očas posla stigosmo od Despotovca do manastira Manasija. Pred konakom nas poslužiše slatkim i vodom, kao što je red i običaj. Odužili smo se prilogom za manastir i nastavili ka Pasuljanskim livadama. Sve vreme puta, devojke su fotografisale kad su ...
Published: 01-07-2014 Hits: 336
Heh, mlade generacije gotovo da nemaju pojma šta je zelena šljivciga. Izgleda da oni to ne jedu. Ili stvarno ne znaju da se i to jede, mada treba biti oprezan po pitanju količine. Kako god, zakinuti su za mnogo toga što donose zelene šljivcige. Na ...
Published: 01-07-2014 Hits: 387
„Šumski raj“. Žuta kuća, ne mož' biti žuća. Kao što kaže vranjanska komparacija, žuto zaebalo vek. Pomislih, da li možda kuća svetli žuto po mraku. Valjda ne svetli. Po danu je nepromašiva. Toj kafani ne treba ni ime ni putokaz. „Teraj ovim putem do ...
Published: 01-07-2014 Hits: 351
Umal ne dobismo batine u sred manastira. Šalim se, naravno.  Krenemo onako da se provozamo negde ka Dunavu. Aj kao da odemo u kafanu na Dunavu kod Krčedina. A možda i negde na drugom mestu. Lep dan, nema mnogo sunca ali nema ni kiše. Promenila ...
Published: 01-07-2014 Hits: 342

Pre par godina, zima beše ljuta i duga, sa puno snega. Bar je tako bilo u Beogradu. Na nekim mestima po Srbiji je bilo još gore. I dok su ulice u Beogradu bile čišćene danonoćno i posipane svim i svačim da bi Beograđani mogli da stignu gde su naumili, Dojkinci su bili potpuno zavejani i odsečeni od sveta, tri meseca. To je sasvim normalno. U Beogradu, kad pada sneg ili najobičnija kiša, vozači se ponašaju kao da padaju tenkovske prepreke. Odjednom je postalo moderno da nam smetaju sneg, led, kiša, voda, suša, sunce, hlad, drveće, nedostatak drveća, velike žardinjere, male žardinjere...

Kako bre preživesmo ovolike godine bez klime u kući i kolima? Kako uopšte dogurasmo dovde bez raonika, slanika, gela za ispod minus sedam, soli za do minus sedam...? Lično se užasavam zime i snega ali bože moj, odrastao sam sa snegom i ledom zimi, a leti sija sunce i vrućina je. To mu dođe nekako normalno. Moje okruženje sad pada u nesvest ako nema klimu u kolima ili ako na ulici ima snega. Verovatno je greška u meni.

Razmaženi velegrađani su najverovatnije zaboravili šta to beše lopata i struška za led čim su iz svog zavičaja, u kome, inače, cele godine cvetaju pomorandže, i došli u Beograd u kome ima i vrućine i snega. U zavičaju ni kerovi ne laju pa im zato smeta kad komšijsko kuče zalaje na ulici. Do duše, lajanje kučića se malo razlikuje od zavijanja vukova ispod pomorandži u punom cvatu, pa ih treba razumeti.

E sad, zašto baš Dojkinci i tri meseca snega preko krovova kuća? Pa zbog putara koji tri meseca nisu mogli da rasčiste put jer je zima bila baš ljuta. Danonoćno su radili ali je snega bilo previše i njihov trud je bio uzaludan. Takva je zima na Staroj planini. A celu priču pričam upravo zbog Dojkinaca od kojih polazi put ka vodopadu Tupavica. Žao mi je što nisam nikada video Tupavicu zimi, kad je zaleđen. Mora da je fantastičan prizor.

Kao utehu, video sam Tupavicu leti. Video sam ga i u proleće. Opet, voleo bih da ga vidim i zimi ali to ne zavisi od mene, već od prirode i truda putara kojima treba skinuti kapu iako su u Dojkince helikopterima dopremani hrana i lekovi. Zanimljivo, niko tamo nije kukao zbog snega. Verovatno zato što žive tamo i znaju šta je sneg, lopata i vunene čarape.

A kad se kolima provučete kroz Dojkince, počinje makadam i tuda se stiže do vodopada. Dok put vijuga kroz selo, slobodno mašite deci ako ih vidite pored puta. Lagano vozite makadamom i gledajte putokaze.

Letos smo išli potpuno neprikladnim kolima i greh mi na dušu jer je to bila moja ideja. Umal ne upropastismo auto. U jednom trenutku sam skrenuo na nekakvu travnatu zaravan i rekao "dosta je, odavde idemo peške". Greota da satremo auto za par kilometara makadama. Pokvarilo bi nam ugođaj vodopada.

Kad se sa puta skrene u šumu, staza vodi preko reke. Postoji "most" od brvna ali je sigurnije skakati sa kamena na kamen. Pazite da se ne omaknete jer i u sred avgusta ima dovoljno vode da vas ponese. Još malo kroz šumu, i tu ste. Pred vama se ukaže Tupavica, kao zavesa od bisera. Voda pada sa nebrojenih kaskada u širini od petnaestak metara i sa iste tolike visine.

U proleće je zavesa bogata i bučna, a u avgustu je prozračna i šušti. Ako stignete tamo oko podneva, sunce će obasjavati ceo vodopad i svaka kap će biti kristalna kuglica koja prelama svetlo. Neverovatna igra svetla kad gledate sa bilo koje strane. Svaki put kad sam bio tamo, povratak je bio nevoljan. Prosto mi nešto ne dâ da okrenem leđa vodopadu i krenem natrag.

I tako, dok nekima unapred smeta što možda sneg neće biti potpuno očišćen sa kolovoza, ako uopšte padne ove zime, ja sanjam kako ću i ovog leta otići na Staru planinu i uživati u njenoj sveobuhvatnoj lepoti i bogatstvu. Bar ove godine imamo nov terenac pa ćemo manje pešačiti. A to znači da ću više vremena provesti podno vodopada.

Add comment

Security code
Refresh