« »
„Čika Rale, a gde je ta Istra?“ „Šta bre?“ „Stalno pominjete Istru, a ja nemam pojma gde je to. Jel može do tamo motorom?“ „Može sine čime 'oćeš. Deder digni Google maps da ti pokažem“. Mlad čovek, svojih dvadeset pet godina, ne zna šta je i gde ...
Published: 01-07-2014 Hits: 417
Očas posla stigosmo od Despotovca do manastira Manasija. Pred konakom nas poslužiše slatkim i vodom, kao što je red i običaj. Odužili smo se prilogom za manastir i nastavili ka Pasuljanskim livadama. Sve vreme puta, devojke su fotografisale kad su ...
Published: 01-07-2014 Hits: 336
Heh, mlade generacije gotovo da nemaju pojma šta je zelena šljivciga. Izgleda da oni to ne jedu. Ili stvarno ne znaju da se i to jede, mada treba biti oprezan po pitanju količine. Kako god, zakinuti su za mnogo toga što donose zelene šljivcige. Na ...
Published: 01-07-2014 Hits: 387
„Šumski raj“. Žuta kuća, ne mož' biti žuća. Kao što kaže vranjanska komparacija, žuto zaebalo vek. Pomislih, da li možda kuća svetli žuto po mraku. Valjda ne svetli. Po danu je nepromašiva. Toj kafani ne treba ni ime ni putokaz. „Teraj ovim putem do ...
Published: 01-07-2014 Hits: 352
Umal ne dobismo batine u sred manastira. Šalim se, naravno.  Krenemo onako da se provozamo negde ka Dunavu. Aj kao da odemo u kafanu na Dunavu kod Krčedina. A možda i negde na drugom mestu. Lep dan, nema mnogo sunca ali nema ni kiše. Promenila ...
Published: 01-07-2014 Hits: 343

Umal ne dobismo batine u sred manastira. Šalim se, naravno.  Krenemo onako da se provozamo negde ka Dunavu. Aj kao da odemo u kafanu na Dunavu kod Krčedina. A možda i negde na drugom mestu. Lep dan, nema mnogo sunca ali nema ni kiše. Promenila se klima drastično. Treći novembar a mi ne nosimo debele jakne i kišne kabanice. Kad sam bio mali, to nije moglo da se desi. Novembar je bio mesec kad sipi kiša po cele dane i stavlja se kiseli kupus jer je već prilično hladno. Ove godine će dobro proći Vrači dok ne zahladni dovoljno za kupus.

Nedelja, prazan put, teramo laganica preko Novih Banovaca ka Starom Slankamenu i Slankamenskim vinogradima. Ređaju se Belegiš, Surduk i na kraju Surdučkog puta padne mi na um da popijemo kaficu u Starom Slankamenu kod bolnice, na Dunavu. Rečeno, učinjeno.

Sedimo na terasi nadomak vode i pijemo kafu. Ja sam relativno zadovoljan jer ne duva previše za moj ukus. Jes malo ladno ali trpim. Na kraju, moja je ideja da se ladimo uz kafu na terasi pored vode. Kad si zakuvao, sad gutaj. Popismo kafu i idemo dalje.

Kroz oblake se probija sunce i meni je već mnogo bolje. Čas posla prođosmo Slankamenske vinograde, Krčedin, Čortanovce.  Rano smo pošli iz Beograda i imamo vremena na pretek. Nije još ni podne. Ko će sad da sedi ceo dan u kafani? Ajmo preko starog novosadskog puta ka Velikoj Remeti.

Prisećam se kako sam pre 30 godina bio sa fakultetom na terenu i spavali smo u konaku Velike Remete. Prisećam se i fotografija iz manastira, iz šume, sa društvom sa faksa. Behu to lepi dani. Lagano, da nam ne  bi neki detalj promakao, vozimo ka manastiru. Gledam ja i ne prepoznajem krajolik. Mnogo se izgradilo za protekle tri decenije.

Malo zatim, eto poznate kapije manastira i parkinga ispred porte. Nema velike gužve. Samo tri autobusa punih izletnika, pitaj boga odakle. Aj nema veze, kad smo već došli, daj da zapalim sveće. Valja se. Manastirska porta izgleda isto kao i onda ali je sve okrečeno i doterano. Vidi se da monaštvo  brine o manastiru, a i da im para ne fali. Neka, baš lepo. Treba tako.

Manastirska prodavnica je mala a iz nje se čuje ženski glas kao da je kondukterka a ne monahinja. Viče, „sledeći, molim! Deset dinara sveća, možeš je prislužiti pored, u istom nivou, sve su duše žive. Ajmo sledeći, evo sveće...“ Samo čekam da kaže „ajmo sredina malo napred“! Uzmem sveće i gledam da zbrišem dok me monahinja nije isterala napolje jer je očigledno nervira gužva. Ne marim, nije joj lako.

Zapalio sam sveće i ušao u crkvu Svetog arhangela Gavrila da se poklonim ikoni. Kad za mnom, prodavačica. Pored mene neke starije žene ljube ikonu i stoje sa strana. Monahinja ni pet ni šest poče „Možete samo do središnje ikone, ne može dalje, ne može u oltarsku apsidu, pomolite se Gospodu, sve su duše žive, Hristos Voskrese, ne pričajte u hramu...“ Ja se polako iskradam iz crkve i krstim se na vratima. Neću da rizikujem da opet naletim na monahinju i izlazim iz manastirske potre. Jeftino sam prošao, to mi je jasno.

Add comment

Security code
Refresh