Očas posla stigosmo od Despotovca do manastira Manasija. Pred konakom nas poslužiše slatkim i vodom, kao što je red i običaj. Odužili smo se prilogom za manastir i nastavili ka Pasuljanskim livadama. Sve vreme puta, devojke su fotografisale kad su se opustile u sedlima. Ako, rado će se sećati te vožnje. Pasuljanske livade odlično poznajem jer sam tamo proveo mesece i mesece na poligonu. Sad ih gledam drugačije. Kad utihne pucnjava i slegne se dim, Pasuljanske livade su stvarno lepe. A tamo se odavno više ne puca. Bar ne mnogo.

Odatle idemo u Resavsku pećinu. I to je novina za mlade ljude. Znaju oni za Resavu ali... Obiđosmo pećinu i taman se rashladili. Idemo dalje. „Resavica, grad srećnih ljudi“. Bar tako piše na maloj tabli na ulazu u mesto. Možda su nekada stanovnici i bili srećni. Možda su i danas srećni, ko zna? Teško je to proveriti jer usput nismo sreli nikoga da ga pitamo. Tamo vreme stoji. Zaustavljeno je s kraja sedamdesetih i sada Resavica živi usamljeno i šćućureno između okolnih brda. Gomile drva za ogrev jasno pokazuju kakva je zima u tom kraju.

Duž puta stoje parkirani kamioni, stari i isluženi. Rade i voze se samo zato što su pravljeni u vreme kad je bog hodao zemljom pa te sprave ne umeju da crknu. Par zgrada zidanih s kraja sedamdesetih i danas odudaraju od ostalih zdanja. Kombinacija fasadne cigle i betona je pokušaj da Resavica liči na grad. I tu je kraj. Nije grad. A nije ni selo. Nije ništa osim pokušaja.  Često tuda prolazim jer mi se sviđa krajolik i primećujem da je put iz godine u godinu sve lošiji. Očigledno tu niko nema nikakav interes. Šteta. Lep kraj.

Put dalje vijuga nizbrdo pored Senjskih rudnika i usput nam je manastir Ravanica. Ne svraćamo, treba nešto ostavitii za drugi put. Šuma je gusta, a put je u hladovini. To nam godi jer je sredina jula. Pravimo zaokret i vraćamo se ka Strmostenu. Vozamo se malo duže da bi se provozali. Nema svrhe uvek ići najkraćim putem i stizati mnogo pre konaka. Naročito ne ako idete motociklom. Dugačak je dan i treba ga iskoristiti. Strmosten nas dočekuje Velikim bukom, a potom, pastrmkom za večeru.  Lep dan je za nama, a sutra nas čeka isti takav.

Jutro u Strmostenu je isto kao i prethodno ali hladnije. Opremamo se posle obilnog doručka i krećemo ka Grzi. Kad je bal, nek' je sa muzikom. Pržimo gorivo kao da je tuđe. Svi smo radili i zaradili to što sada trošimo na čisto zadovoljstvo. Radićemo opet pa će biti za resto. Vozimo polako jer nikuda ne žurimo. Uživamo u krivinama i vožnji.  Grza nit' se šije nit' se para. Ista kao i pre. Parkirali smo nešto pre izvora i pešačimo. Prija hodanje kad se vozi ceo dan. Na izvoru pijemo „sve u jedan“ razmućen u vodi koja nam protiče ispod nogu.  To je još jedan biser Srbije. Još uvek ima mesta na kojima zahvatite vodu iz izvora i slobodno pijete. Nema bolje vode od takve.

Okolo naokolo, vratismo se u Beograd. Sedimo ispred servisa i razmenjujemo utiske. Sva mesta na kojima smo bili su samo pola utiska. Druga polovina je putovanje između tih mesta. Krajevi kroz koje prolazimo, mesta za odmor, pumpe... Sve to zajedno čini ukupan utisak putovanja.