« »
„Čika Rale, a gde je ta Istra?“ „Šta bre?“ „Stalno pominjete Istru, a ja nemam pojma gde je to. Jel može do tamo motorom?“ „Može sine čime 'oćeš. Deder digni Google maps da ti pokažem“. Mlad čovek, svojih dvadeset pet godina, ne zna šta je i gde ...
Published: 01-07-2014 Hits: 417
Očas posla stigosmo od Despotovca do manastira Manasija. Pred konakom nas poslužiše slatkim i vodom, kao što je red i običaj. Odužili smo se prilogom za manastir i nastavili ka Pasuljanskim livadama. Sve vreme puta, devojke su fotografisale kad su ...
Published: 01-07-2014 Hits: 336
Heh, mlade generacije gotovo da nemaju pojma šta je zelena šljivciga. Izgleda da oni to ne jedu. Ili stvarno ne znaju da se i to jede, mada treba biti oprezan po pitanju količine. Kako god, zakinuti su za mnogo toga što donose zelene šljivcige. Na ...
Published: 01-07-2014 Hits: 387
„Šumski raj“. Žuta kuća, ne mož' biti žuća. Kao što kaže vranjanska komparacija, žuto zaebalo vek. Pomislih, da li možda kuća svetli žuto po mraku. Valjda ne svetli. Po danu je nepromašiva. Toj kafani ne treba ni ime ni putokaz. „Teraj ovim putem do ...
Published: 01-07-2014 Hits: 351
Umal ne dobismo batine u sred manastira. Šalim se, naravno.  Krenemo onako da se provozamo negde ka Dunavu. Aj kao da odemo u kafanu na Dunavu kod Krčedina. A možda i negde na drugom mestu. Lep dan, nema mnogo sunca ali nema ni kiše. Promenila ...
Published: 01-07-2014 Hits: 342


„Čika Rale, a gde je ta Istra?“

„Šta bre?“

„Stalno pominjete Istru, a ja nemam pojma gde je to. Jel može do tamo motorom?“

„Može sine čime 'oćeš. Deder digni Google maps da ti pokažem“.

Mlad čovek, svojih dvadeset pet godina, ne zna šta je i gde je Istra. Nije ni čudo, on je rođen u Narodnog Fronta u vreme kad još nismo imali vize za beli svet, a Istra je odavno inostranstvo. U školi ga nisu naučili ni gde je Kosmaj. Kakva crna Istra? On bi sa društvom išao negde motorima. Ali ne znaju tačno gde. Ne znaju tačno ni kojim putem. Garmin je već sam po sebi tupava naprava i ako ne znate kuda želite da idete, on vam nije od neke koristi. Zapravo, toliko nije od koristi da sam bezecovao od majke staru, rusku mašinu za mlevenje mesa. Šajbna je desetka, a ručka je čelična. Prava mašina za mlevenje tupavog Garmina kad me iznervira. I samleću ga, kad tad. Nije za bolje.

Pomenuti momci su zaista zlatna deca. Zovem ih decom jer mogu po dva puta da im budem otac ali ih oslovljavam gotovo uvek sa „vi“ jer su za mene odrasli ljudi i zaslužuju poštovanje. Na svako njihovo pitanje dobiju potpun odgovor. Nisu krivi što su mladi i zakinuti za život i iskustva kakva je imala moja generacija. Treba momcima pomoći i uputiti ih negde da vide nešto lepo i da provedu kvalitetno vreme.

Predlažem im Strmosten, Grzu, Pasuljanske livade, Resavicu, Resavsku pećinu, manastir Manasiju. Spavanje je u Strmostenu ili na Grzi. Gledaju me, trepću i klimaju glavama. Vidim ja da tu nema leba. Džabe pričam, momci nemaju predstavu o čemu im govorim. Vadim veliku kartu Srbije i pokazujem. Na Internetu im pokazujem slike i oni su oduševljeni. Hoće baš tamo.  E sad, mogli su i sami sve to da nađu na Internetu ali ako nemaju pojma da tako nešto postoji, kako to da traže? Mladi ljudi ne znaju ni šta je Srbija, ni kakva je, ni čega sve ima. Greota od boga.

Kreću sutra rano ujutru, a noćas će da skinu rute i prebace ih u Garmine. Predlažem da krenu od moje  radnje, da bi tu proverili gume. Kao, provera guma. Šio mi ga Đura. Nije to, nego sam rešio da krenem sa njima i pomognem im da se snađu duž puta i nađu sve što treba. Prvi put ću im pomoći, a posle će umeti i sami. Sevap je, dobri su momci. Dvojica od njih po prvi put vode i devojke na put. Treba im se naći usput.

Jutro bistro, nebo plavo, obećava topao dan. Popismo kafu, a ja kao nešto tražim od opreme. Pitaju zašto i odgovaram „pa i ja sam nečije dete, oću i ja da vidim Strmosten, a nema nešto posla“. Njima zasijaše okice i nasmeši im se brk. Značiiii, put pod noge. Puštam njih da organizuju kolonu a ja idem na začelje. Kao, da im ne kvarim vidik. „Ajte vi napred, a ja ću lagano za vama“. More hoću da vidim kako ko vozi, a to mogu samo ako sam iza njih. Prvi im je duži put i ne smem ništa prepustiti slučaju. Treba da nauče kako se vozi duži put. Lako ću u nekom trenutku preći napred da ih povedem, ako zatreba. Nisu naivni, znaju i oni šta radim i prija im. To su mi i rekli po povratku.

Prva stanica, Jagodina. Nismo išli auto putem jer je dosadno. Ovako su videli i sela i zaseoke i krajolike kroz koje smo nešto sporije prolazili nego što bi vozili auto putem. Ima i krivina, i pravaca, i uzbrdo i nizbrdo... sve što treba. Kažem im da smo stali jer smo već sat i kusur u sedlima. A čeka nas još toliko ili više. Pijemo sokove i gledamo lepe Jagodinke. U stvari, gledamo mi koji smemo da gledamo. Ova dvojica imaju devojke pored sebe, pa... Nastavljamo ka Despotovcu odmorni i čili. Eto šta čini malo pogleda na lepe Srbijanke. A to je suština. Srbija je lepa od žena pa na dalje, preko šuma, planina, poljana...

Add comment

Security code
Refresh