Mi to tako...

 

Odakle ideje? Sa svih strana. TV, Internet, bilbordi, priče sa kolegama, prijateljima, zaovina snaja pa pašenog njenog muža kaže... bukvalno sa svih strana skupljamo ideje za izletovanje. A na mnogo mesta smo bili tako što smo blejali po Google Earth i pade nam na pamet da odemo tamo i vidimo šta ima. Stvarno, tek tako. Ajmo tamo pa šta bude.
 
Bitna je volja i želja da se ode negde. Moj vulkanizer kaže "jedini način da nikad ne probušiš gumu je da ne voziš auto, pa i tad će ti ispustiti". Prepevano na izletovanje, jedini način da nikad nigde ne odete je, da nikad nigde ne odete. Ima i ko to voli, da se ne lažemo. Takve ćete čuti kako su se smarali jer na TV nema ništa, cimanje je odlazak u posetu, cimanje je da im dođe neko, sve je smor... A da li ste nekad sebe uhvatili u tom raspoloženju? Ok, niste nikad (aha, važi).
 
Na TV čujemo nešto, negde je pomenuto neko mesto... i eto ideje. Istorija je još bolji izvor ideja. A hvala bogu, naša istorija je prebogata. Banalan primer, mada uopšte nije banalan, je narodna pesma Početak bune na dahije. Ako je niste pročitali, pročitajte (obavezno celu, do kraja) i videćete koliko mesta se pominje, a sva ta mesta postoje i dan danas i isto se zovu. Eto ideje za dva, možda i tri izleta. A to je samo jedan od bezbroj primera. Živa reč predaka je još bolji izvor ideja.
 
Posle izvesnog vremena, ideje se same rađaju na osnovu iskustva i pređenog puta. Kad nam se rodi ideja, počinje istraživanje. Istorijat, lokacija, zanimljivosti, smeštaj, jedenje i pijenje, mesta u okolini. Nismo uopšte prvi koji su bili negde. Mnogo ljudi je pre nas bilo tamo. Pitanje ne košta ama baš ništa, a mnogo vredi. Ako i nemamo koga da pitamo, pa bože moj, odosmo tamo pa ćemo se snaći. Veliki smo dečaci.
 
Internet ima gomilu alatki za izbor i pravljenje rute. Iskoristimo to i gotov posao. A već znamo napamet pola puteva po Srbiji tako da se čas posla zgotovi ruta. Trudimo se da nikad ne idemo istim putem tamo-amo. Dosadno je. Ako nema drugog puta za natrag, čim se ukaže prilika da skrenemo sa puta kojim smo došli, skrećemo "pod ručnom" i idemo drugim putem. Znate kako kažu? Kartu čitaj, seljaka pitaj. Kola su nam prepuna raznih karata i sekcija. Za svaki slučaj.
 
Uvek, imamo i plan B i plan C. Krene nešto po zlu, iskrsnu radovi na putu, bude potop, mećava... Treba biti spreman i na sve, pa se prave rezervne rute. Dešavalo se da nam se ne ide dalje sa nekog mesta pa omašimo vreme. Tada prelazimo u hodu na rezervni plan za nastavak puta ili povratak. Na kraju, nemamo nikakvu obavezu pa da moramo pošto poto da isteramo plan. Laganica, pa usput kako nam se hoće. Eto, tako mi to radimo. I ovo nikoga ne obavezuje da radi isto tako. Mi ovako, a ostali kako god hoće. Bitno je da se obiđe Srbija, upoznaju njene lepote i pri tome uživa u putovanju i boravku negde. Nema ružnog kraja u Srbiji. Svaki je lep na svoj način.